Gastritis

Predstavlja endoskopski vidljivo zapaljenje i oštećenje sluznice želuca u vidu erozija. Uglavnom se javlja naglo (akutni erozivni gastritis), ali se može razvijati i polako (hronični erozivni gastritis). Najčešće nastaje usled H. pylori infekcije ili preteranog konzumiranja alkohola, stresa koji nastaje usled teške bolesti i iritacije usled preteranog uzimanja lekova, posebno aspirina i drugih nesteroidnih antiinflamatronih lekova (NSAIL).

Manje uobičajeni uzroci uključuju Crohnovu bolest, zračenje, bakterijske i virusne infekcije i gutanje korozivnih materija. Akutni stresni gastritis, predstavlja oblik erozivnog gastritisa, prouzrokovan je iznenadnom bolešću ili povredom, kao u slučajevima velikih opekotina, povreda glave ili značajna krvarenja. Najčešći uzrok je smanjen protokom krvi u stomaku, povećanje lučenja želudačne kiseline i / ili oštećenje sposobnosti želudačne sluzokože da se zaštiti i obnavlja.

Karakteriše se promenama na sluzokoži želuca koje se manifestuju od istrošenosti (atrofije) želudačne sluznice do transformacije u drugu vrstu najčešće crevnu sluzokožu (intestinalna metaplazija). Atrofični gastritis uzrokuje da želudačna sluzokoža postane vrlo tanka (atrofična) i da izgubi veliki broj ćelija koje proizvode kiselinu i enzime. Atrofični gastritis može se javiti i kod nekih osoba koji su hronično inficirani bakterijom H. pilori ili kojima je uklonjen deo želuca (postgastrektomijski gastritis).

Postgastrektomijski gastritis se javlja kada je deo želuca hirurški uklonjen (delimična gastrektomija), u delu gde je tkivo vezano zajedno. Smatra se da postgastrektomski gastritis nastaje kada operacija ometa protok krvi do želudačne sluzokože ili izlaže želudačnu sluzokožu prevelikoj količini žuči (duodenogastrični refluks).

• Infekcija ovom bakterijom uvek daje simptome – netačno, 80 odsto pacijenata ne razvije simptome infekcije

• Helicobacter je bezazlena bakterija i nema potrebe da se leči ukoliko ne proizvodi tegobe – netačno, u određenom broju slučajeva nelečena infekcija može dovesti do razvoja karcinoma želuca

• Test iz krvi sa sigurnošću otkriva prisustvo ove bakterije – netačno, zlatni standard je biopsija uzorka uzetog gastroskopijom

• Helicobakter se može eliminisati dijetama – netačno, različite dijete mogu doprineti smanjenju simptoma ali ne i eliminaciji infekcije

Helicobater pylori je bakterija koja ima jednu, gotovo jedinstvenu sposobnost među bakterijama - mogućnost da preživi u kiseloj želudačnoj sredini. Njena građa i metabolička svojstva koja poseduje omogućavaju joj da se smesti ispod tankog sloja sluzi koji prekriva sluznicu želuca i da u okolini samih ćelija za koje se veže neutrališe kiselost koja je inače smrtonosna za ostale bakterije. Na taj način ova bakterija osvaja naizgled potpuno negostoljubiv prostor sluznice želuca u kome dalje može da ispoljava svoju aktivnost.

Po naseljavanju na sluznicu domaćina Helicobacter pylori oštećuje sluznicu želuca i dvanaestopalačnog creva preko nekoliko različitih mehanizama. Pre svega, amonijak koji ova bakterija stvara kako bi neustralisala kiselu sredinu želuca deluje toksično na epitelne ćelije. Sem toga, ona proizvodi čitavu paletu enzima i toksina koji neutrališu odbrambene mehanizme želuca i dvanaestopalačnog creva i oštećuju njihove ćelije. Ovo u konačnici dovodi do zapaljenja koje se manifestuje kao gastritis, duodenitis (ili oboje), a u svom daljem razvoju vodi ka nastanku čira na želucu i/ili dvanaestopalačnom crevu i, u određenom broju slučajeva, kao posledica kontinuirane inflamacije i do razvoja karcinom želuca. Naravno ovo ne znači da će svi pacijent ificirani Helicobacterom razviti sva navedena stanja. Većina inficiranih razvije gastritis i/ili duodenitis, jedan deo njih ulkuse na želucu i dvanaestopalačnom crevu, a još manji deo karcinom želuca. Međutim neupitna je činjenica da infekcija Helicobacterom pylori u određenom broju slučajeva izaziva karcinom želuca te ga je stoga Svetska zdravstvena organizacija i svrstala među karcinogene prvog reda.

Infekcija ovom bakterijom može dati čitav niz simpotoma povezanih sa oboljenjim koje izaziva, a to su pre svega zapaljenje sluznice želuca i dvanaestopalačnog creva, čirevi i u određenom broju slučajeva karcinom želuca. Simptomi se kreću od osećaja nelagodnosti u predelu želuca, osećaja težine u želucu, gubitka apetita, bola ili pečenja u spoju rebarnih lukova, gorušice, mučnine, pa do povraćanja koje može biti uz primese krvi, veoma jakih bolova u trbuhu i crne stolice. Međutim, važno je napomenuti da je više od 80 odsto pacijenata inficiranih Helicobacterom asimptomatsko tj. nemaju nikakve simptome. To naravno ne znači da ovakve pacijente ne treba lečiti jer i u slučaju odsustva simptoma ova bakterija pokazuje svoje štetno dejstvo.

Tačan put prenosa ove bakterije nije još uvek poznat. Predpostavlja se da se ona može preneti oro-oralnim kao i feko-oralnim putem, tj. bliskim kontaktom, prljavim rukama, zagađenom vodom i hranom. Međutim, ono što je poznato jeste da sama infekcija ima karakteristiku da zahvata čitave porodice odnosno da se lako prenosi između osoba koje su u svakodnevnom kontaktu. Stoga bi kod pacijenata kod koji je identifikovan Heliobacter pylori trebalo testirati i članove njihovih porodica kako bismo izbegli da se u slučaju eliminacije pacijent ponovno zarazi ovom bakterijom iz svog okruženja.

Postoji više načina na koji se može otkriti infekcija. Zlatni standard predstavlja ispitivanje biopsija koje se uzimaju u toku gastroskopije. Naravno postoje i drugi, manje invazivni, načini da se identifikuje Helicobacter pylori. Među njima su i izolovanje antigena Helicobacter pylori iz stolice, izdisajni ureza test, kao i test na prisustvo antitela na Heliobacter u serumu sa kojim treba biti naročito oprezan jer ne upućuju sva antitela na akutnu infekciju Helicobacterom. Za ispitivanje uspešnosti eliminacije Helicobactera nakon terapije treba koristiti ili fekalni ili izdisajni test, dok je test iz seruma tu od vrlo ograničene vrednosti.

Izdisajni test za Helicobacter pylori

Detekcija Helicobacter pylori je često i prvi korak u lečenju gastritisa. Postoji nekoliko različitih načina određivanja prisustva H. pylori infekcije. To je moguće uraditi određivanjem prisustva anititela u serumu (uzimanjem krvi, procenjuju se IgA i IgG anititela), zatim izdisajnim testom (Ureaza izdisajni test), fekalnom analizom i već spomenutom endoskopskom biopsijom. Smatra se da izdisajni test i endoskopska biopsija imaju najvišu specifičnost i senzitivnost u određivanju Helicobacter pylori infekcije (95%), dok je dijagnostička vrednost odredjivanja antitela fekanlnom analizom manja (<90%), a iz krvi ograničena, sa čestim lažno pozitivnim i negativnim rezultatima (80%).

Izdisajni test na Helicobacter pylori formiran je na bazi činjenice da ova bakterija stvara enzim ureazu, koja razgrađuje peroralno datu ureu, koja se potom hidrolizom razlaže. Jedan od produkata razdradnje uree je CO2 koji se elimiše preko pluća i prisutan je u izdahnutom vazduhu. Ukoliko se ugljenik (C) u preparatu uree aktivno obeleži, moguće ga je detektovati u izdahutom vazduhu i tačno utvrditi prisustvo Helicobacter pylori infekcije.

Tokom testa ispitaniku se daje da popije preparat koji sadrži ureu sa aktivnim ugljenikom (C-14). Ukoliko je H. pylori prisutan on razgrađuje ureu i u izdahnutom vazduhu će nakon 30 minuta biti prisutan C-14, tako da se rezultat dobija veoma brzo.

Da bi rezultati pregleda bili pouzdani neophodno je da bolesnik ne jede ništa 6 sati pre pregleda (pojedine vrste hrane mogu sadrže supstance koje remete pregled). Takođe lekovi koji blokiraju lučenje kiseline iz želuca utiču na rezultate pregleda, tako da ih je potrebno obustaviti najmanje 14 dana pre izvodjenja pregleda. Ovi lekovi su inhibitori protonske pumpe (npr. Nexium, Controloc) i blokatori H2 receptora (npr. Ranitidin, Famotidin). Takođe, pregled treba odložiti najmanje mesec dana od uzimanja antibiotika.

Pravilno izveden izdisajni test u proceni Helicobacter pylori infekcije ima visoku pouzdanost, i smatra se gotovo ekvivalentnim patohistološkom nalazu dobijenim endoskopskom biopsijom. Test je lagodan za pacijenta, nema nikakve neželjene efekte, jednostavan je i rezultati se dobijaju brzo.

Helicobacter pylori predstavlja jednu vrlo otpornu bakteriju koja je navikla na preživljavanje u izuzetno negostoljubivim uslovima kao što je sluznica želuca. Stoga terapija za eliminaciju Helicobactera podrazumeva upotrebu više antibiotika u isto vreme, a to je po najnovijim vodičima za našu zemlju tri, uz istovremenu upotrebu lekova koji smanjuju lučenje želudačne kiseline kako bi antibiotici mogli da deluju. Naravno, izuzetno je bitno u ovu terapiju uključiti i dobar probiotik kako bi se izbeglo da antibiotska terpaija dovede do drugih poremećaja kao što su dijareja ili bolovi u trbuhu izolovani poremećajem crevne flore.

Kao što smo napomenuli, Heliobacter pylori je izuzetno rezistentna bakterija i može se desiti da terapija ne uspe. U tim slučajevima se ordinira novi terapijski ciklus sa alternativnim antibioticima i eventuanim dodatkom dodatnih lekova kao što su preparati bizmuta, a ako efekat i tada izostane može se zasejati i kultura Helicobacter pylori dobijene sa biopsijskih uzoraka kako bismo identifikovali pojedinačne antibiotike koji bi trebalo da eliminišu infekciju. Da li bakterija Helicobacter pylori može izazvati i druge probleme sem problema sa želucom i dvanaestopalačnim crevom? Postoje nedovoljni dokazi o umešanosti Helicobactera u nastanak izvesnih kardiovaskularnih, očnih i neuroloških bolesti kao i u nastanak određenih alergija. Međutim dok se ne pojave potpuniji i snažniji naučni dokazi za ove tvrdnje Helicobacter pylori infekcija primarno ostaje bolest gastrointestinalnog trakta.

Savremena medicina ne priznaje alternativne metode lečenja infekcije Helicobacterom pylori. Različite dijete mogu doprineti smanjenju simptoma, ali ne i eliminaciji infekcije. Ne postoje naučni dokazi da se čajevima ili preparatima na biljnoj bazi može izlečiti infekcija Helicobacterom. Važno je napomenuti da se odlaganjem adekvatne terapije i primenom alternativnih metoda lečenja samo produžava vreme od dijagnoze do izlečenja što može imati ozbilje posledice na zdravlje pacijenta.

Pacijenti sa simptomima otežanog varenja (dispepsije), aktivnim ili hroničnim gastritisom, te oni sa istorijom hroničnog ili aktivnog želudačnog ili duodenalnog ulkusa trebalo bi da sprovedu takozvanu eradikacionu terapiju Helicobacter pylori. Eradikacija znači kompletno izlečenje H. pylori infekcije u digestivnom traktu. Uspešno lečenje H. pylori infekcije može pomoći u uklanjanju tegoba gornjeg digestivnog trakta, kao što je bol u gornjem delu trbuha ili otežano varenje. Pravilno sprovedena eradikaciona terapija H. pylori infekcije neophodna je prilikom lečenja gastritisa uzrokovanog ovog bakterijom, kao i želudačnog ili duodenalnog ulkusa. Lečenje ulkusa, bez lečenja H. pylori infekcije često će rezultovati pojavom ponovnog vraćanja ulkusne bolesti, odnosno recidiva ovog oboljenja.

Lečenje Helicobacter pylori infekcije nije moguće sprovesti samo sa jednim lekom. Ova terapija podrazumeva sinhorno uzimanje tri, a nekada i četri leka. Svaki eradikacioni terapijski protokol mora da sadrži lekove koji blokiraju sekreciju kiseline iz želuca. Najpotentniji lekovi iz te grupe su inhibitori protonske pumpe koji efikasno mogu da suzbijaju sekreciju kiseline i do 24 sata. Delovanje ovih lekova je neophodno da bi se stvorili uslovi za optimalno delovanje antibiotoka koji se primenjuju u eradikaciji Helicobacter pylori. Standardni protokoli uključuju ordiniranje najmanje dva antibiotika i to najšečće amoksicilina i klaritromicina u trajanju od 10 do 14 dana. Više studija je pokazalo da ordiniranje terapije od 14 dana ima značajan efekat na kompletnu eradikaciju i manji stepen recidiva H. pylori infekcije nego kada se terapija primenjuje 10 dana. Kod bolesika alergičnih na penicilin u terapiji se umesto amkosicilina primenjuje metronidazol.

Poseban problem u eradikaciji H.pylori predstavlja porast rezistencije na Klaritromicin koji postaje globalni problem. Tako na primer stepen eradikacije sa već spomentim standardnim protokolom ima pad od oko 15-20% u poslednjih 10 godina, ponajviše zahvaljujući izrazitom porastu rezistencije na Klaritromicin. Danas se u protokole za eradikaciju H. pylori kao substitucioni antibiotici ili antibiotici druge linije ubacuju Levofloxacin ili Moksifloxacin. Alternativnu terapiju predstavlja protokol koji kombinuje preparate bizmut subsalicilata, sa tetraciklniskim antibioticima i metronidazolom.

Od velikog je značaja da se erdikaciona terapija sprovede u potpunosti, bez prekidanja uzimanja antibiotika, jer je stepen recidivantne ili rezidualne infekcije značajno veći ukoliko se prepisani protokol u potpunosti ne ispoštuje. Oko 50% pacijenata koji izimaju eradiacionu terapiju H. pylori imaju neželjene efekte koji su najšečće blagi. Ipak, oko 10% bolesnika zbog ovih neželjenih efekata prekida planiranu terapiju. Neželjeni efekti su češći ukoliko se u toku terapije koristi Metronidazol, kao i u slučaju konzumacije alkoholnih pića. Takođe, preparati bizmuta dovode do promene boje stolice, kao i do poremećenog i otežanog pražnjenja. Neki od primenjenih lekova dovode do pojave dijareja, ili grčeva u trbuhu.

Nakon primarnog tretmana neophodno je sprovesti kontrolu, odnosno procenu uspeha eradikacije. Najpodesniji metod za tu procenu je izdisajni test na H. pylori (detalje o ovom testu pročitajte pod Helicobacter pylori gastritis). Provera eradikacije H. pylori iz krvi nije dovoljno senzitivna, jer antitela na kojima se bazira ovaj pregled mogu ostati u cirkulaciji i skoro godinu dana nakon sprovedne eradikacije.

Kod oko 15% bolesnika neće doći do eradikacije H. pylori nakon inicijalne terapije. U drugoj liniji terapije od esencijalnog je značaja primenti drugačije antibiotike nego prilikom prethodnog pokušaja eradikacije. Smatra se da su dva osnovna razloga za neuspeh terapije. Prvi je visok porast globalne rezistencije na antibiotike koji se primenjuju. Drugi razlog za neuspešnu eradikaciju leži u faktoru bolesnik, odnosno u nedovoljnoj saradnji pacijenta i preveremenom prekidanju prepisane terapije.

• Menta. Menta, nana, se odavno koristi u lečenju želudačnih problema. Eterično ulje mentol, bazirano na menti, podstiče ulazak žuči u dvanaestopalačno crevo, gde pokreće varenje. Ukoliko osećate mučninu, nekoliko puta udahnite miris esencijalnog ulja mente. Ako imate problem sa grčevima, masirajte svoj stomak kružnim pokretima uz par kapi ovog ulja.

• Kim. Semenke kima će brzo uticati na nadutost i osećaj težine unutar želuca. Stavite na ringlu sud sa 200ml vode i pustite da tečnost proključa.U nju dodajte prstohvat mlevenih semenki kima, malo morske soli, na vrh noža mlevenog đumbira i pola kašičice semenki komorača. Pustiti da sve vri oko 5 minuta pa skloniti sa strane. Procediti i piti jednom dnevno po jednu čašu napitka.

• Suve smokve. Lekovite su i hranljive zahvaljujući visokom procentu lako svarljivih vlakana, vitamina, minerala i masnih kiselina iz omega-3 i omega-6 grupe. Stavite 40 sušenih smokvi u jednu teglu pa ih prelijte maslinovim uljem. Zatvoriti teglu i sačekati 40 dana pre konzumiranja. Jesti po jednu smokvu pre svakog glavnog obroka.

• Kamilica. Blago dejstvo kamilice smiruje želudac i olakšava varenje smanjujući gasove i upalu želuca. Stavite 250ml vode da proključa. Skloniti posudu sa ringle i u tu istu vodu dodajte šaku svežih cvetova kamilice. Sačekajte 5 minuta, procedite i konzumirajte. Uzimajte svaki dan najviše dve doze čaja.

• Aloe vera. Deluje antibakterijski i protivupalno, utičući na slobodne radikale koji ometaju varenje. Operite jedan deblji list aloje i iz sredine izvadite dve kašičice gela. Sipajte gel u blender zajedno sa čašom mlake vode pa sve sjedinite. Preporučuje se konzumiranje 30ml gela aloje razređenog u vodi tri puta dnevno.

• Đumbir. Olakšaće bolove i grčeve, kao i mučninu I nagon na povraćanje. Izrendati mali komad (težine ne više od 4 grama) svežeg korena đumbira ili prstohvat đumbira u prahu u šolju i prelijte ga vrelom vodom. Sačekati nekoliko minuta pa popiti dobijen lek. Uzimajte jednom dnevno.

• Kurkuma. Žuti prah kurkume može da pomogne kod bolova u predelu želuca i pruža olakšanje kod neprijatne flatulencije. Svako jutro pre jela 10g praha kurkume dodajte u šolju probiotskog jogurta, dobro promešajte i konzumirajte odmah.

• Peršun. Čaj od peršuna: Sitno naseckati nekoliko korena persuna (oko 3-4 supene kasike). Preliti sa 2 dl kljucale vode i procediti nakon 15-tak minuta. Ovaj caj piti polako i oko 2-3 solje u toku dana.

• Šargarepa. Uspesno lecenje gastritisa moze se postici upotrebom sveze cedjenog soka od sargarepe. Pije se obavezno na prazan zeludac, svako jutro, kroz duzi vremenski period.

• Lan. Laneno seme predstavlja efektivno prirodno sredstvo protiv gastritisa. U casu mlake vode ubaciti jednu kasiku lanenog semena, ostaviti da odstoji 12 sati, nakon toga procijediti i lagano piti kao caj.