Najčešća masovna, hronična, nezarazna bolest u 21. veku je gojaznost. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je 1991. godine definisala ovu bolest, a vrlo brzo proglasila i globalnu epidemiju gojaznosti. Budući da dovodi do brojnih zdravstvenih komplikacija sa posledičnim smanjenjem kvaliteta i dužine života, potrebno ju je lečiti. Gojazne osobe često imaju prateće bolesti poput dijabetesa, povišenog krvnog pritiska, kamena u žučnoj kesi, degenerativnih bolesti koštanog sistema, a izloženiji su i riziku od karcinoma.

Radionica: Sve što želite da znate o BARIJATRIJSKOJ HIRURGIJI

Prvi deo

Drugi deo

Gojaznost

Bez reza, bez ožiljaka

Balon za mršavljenje
Pogledajte više
Hirurgija gojaznosti

U saradnji sa Aurora bolnicom

Hirurgija gojaznosti

Šta je patološka gojaznost?

Prekomerna ili patološka gojaznost predstavlja hronično oboljenje koja se ispoljava nakupljanjem masti u organizmu i povećanjem telesne težine (TT). Iako genetika ima uticaja, prekomerna telesna masa je dosta povezana sa današnjim životnim stilom i ishranom.

Svako povećanje TT za ≥ 10% od idealne označava se kao gojaznost. Osobe se smatraju patološki gojaznima kada njihov indeks telesne mase (engl. body mass index, BMI), mera koja se dobija kada se telesna masa osobe u kg podeli kvadratom visine te osobe u metrima, prekorači 30 kg/m2.

  • Normalna telesna težina (BMI 18.5-25)

  • Prekomerna telesna težina (BMI 25-30)

  • Patološki gojazni bolesnici se dele u tri grupe:

    • 01. grupa - BMI 30 - 34.9

    • 02. grupa - BMI 35 - 39.9

    • 03. grupa - BMI > 40

  • Posebnu grupu čine super gojazni bolesnici sa BMI > 50

Patološka gojaznost danas predstavlja globalni svetski zdravstveni problem. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u svetu danas postoji preko 2.5 milijardi ljudi sa prekomernom TT, od koji je oko 700 miliona patološki gojaznih. Patološka gojaznost se smatra jednim od najozbiljnijih zdravstvenih problema 21. veka i predstavlja vodeći uzrok smrtnosti koji se može sprečiti, sa sve većom rasprostranjenošću kod odraslih a naročito kod adolescenata. Epidemija patološke gojaznosti širom sveta je u stalnom porastu, pa se gojaznost svrstava među vodeće bolesti savremene civilizacije.

Uzroci

Gojaznost je najčešće uzrokovana kombinacijom prekomernog unosa energetski hranljivih materija, nedostatka fizičke aktivnosti i genetske osetljivosti, mada su na neke slučajeve prvenstveno su uticali geni, poremećaji endokrinog sistema ili lekovi. Dokazi koji podržavaju stav da neke gojazne osobe jedu malo, a ipak dobijaju na težini usled slabog metabolizma su ograničeni. U proseku, gojazne osobe zahtevaju veći utrošak energije zbog toga što je ona neophodna da bi se održavala povećana telesna masa.

Komplikacije

Patološka gojaznost se ne sme smatrati isključivo estetskim problemom, pre svega zbog spektar veoma ozbiljnih komplikacija. Najznačajnije komplikacije:

  • šećerna bolest (dijabetes tip 2)

  • povećanje masnoća u krvi

  • povišen krvni pritisak

  • poremećaj hormona i rada endokrinih žlezdi

  • bolest krvnih sudova srca i mozga

  • poremećaj zgrušavanja krvi

  • bolesti pluća i disanja tokom spavanja (opstruktivne apneje)

  • poremećaj varenja

  • bolesti jetre i žučne kese

  • maligne bolesti debelog creva, dojke i polnih organa žene

  • bolesti kože i koštano-mišićnog sistema

  • neplodnost, povećan porođajni rizik

  • različiti psihološki problemi

Kako lečiti gojaznost?

Dijetoterapija i lekovi

Dijetoterapija - Osnovu početnog lečenja gojaznosti čini dijetoterapija zasnovana na principima pravilne ishrane. Danas samo 6% ovih bolesnika uspeva da reši problem gojaznosti pridržavajući se dijetetskog režima i sprovodjenja redovne fizičke aktivnosti.

Lekovi - Medikamentozna terapija treba da bude integralni deo lečenja gojaznosti pod uslovom da se za to primenjuju registrovani lekovi. Klinički tok bolesnika sa patološkom gojaznošću često je komplikovan ponavljanim neuspesima dijetalnih i medikamentoznih terapija.

Intragastrični balon

Kao rešenje između dijetetskih mera kombinovanih fizičkom aktivnošću i lekovima sa jedne, i zahtevnih hirurških intervencija sa druge strane, došlo je do razvoja neoperativnog, nefarmakološkog lečenja gojaznosti endoskopskim postavljanjem intragastričnih balona. Dva glavna principa funkcionisanja intragastričnog balona su smanjenje kapaciteta želuca i usporeno pražnjenje želuca. Sam balon zauzima prostor u želucu čime smanjuje njegov ukupni kapacitet. Na ovaj način se rano (brzo) postiže osećaj sitosti, te osoba nema dalju potrebu za unosom hrane tj. velikom količinom kalorija. Takođe, balon utiče i da se želudac usporeno prazni, te osećaj sitosti traje značajno duže.

Prof. dr Aleksandar Simić - Sertifikat SPATZ3 Asist. dr Ognjan Skrobić - Sertifikat SPATZ3 Reflux Centar - Sertifikat ORBERA

Hirurško lečenje

Indikacije za hirurško lečenje patološke gojaznosti su striktne, specifične i ograničene na posebno definisane grupe bolesnika. Hirurgija danas predstavlja odličan izbor za pojedine bolesnike sa patološkom gojaznošću. Hirurške intervencije koje se danas primenjuju mogu se podeliti u dve velike grupe: restriktivne i malnutricione, a dve hirurške procedure koje se najčešće koriste su sleeve" i "bypass" gastrektomija. Ono što se postavlja kao imperativ je neophodnost smanjenja telesne težine za 10 do 20%, koja prethodi hirurškoj intervenciji. Pozitivni efekti ovakvog pristupa ogledaju se u činjenici da su komplikacije hirurškog lečenja nakon ovog inicijalnog mršavljenja značajno redukovane. Jedna od mogućnosti početnog mršavljenja je i primena želudačnog balona.

Naši eksperti

Prof. dr Aleksandar Simić

Specijalista opšte hirurgije

Doc. dr Ognjan Skrobić

Specijalista opšte hirurgije

Cenovnik