Perkutana endoskopska gastrostoma (PEG)

Šta je perkutana endoskopska gastrostoma?

Perkutana endoskopska gastrostoma (PEG) je interventna endoskopska procedura kojom se plasira nutritivna (za ishranu) stoma u želudac kombinacijom endoskopske procedure i kreiranjem minimalnog otvora na koži prednjeg trbučnog zida. Plasiranje je potrebno kada osoba nije u stanju da nadoknadi dnevne potrebe za tečnošću, hranom i energijom. U odnosu na nazogastričnu sondu PEG omogućava znatno veći komfor pacijentu i eliminiše rizik od komplikacija koje mogu nastati usled produžene ishrane preko NGS (erozivni ezofagitis, peptične stenoze, kao i dekubitalne rana na nosu)

Indikacije

• Privremeni ili trajan poremećaj akta gutanja

• Neoplazme usne šupljine, orofarinksa i jednjaka (samo ukoliko postoji prolaznost za endoskop)

• neurološke bolesti koje mogu dovesti do disfagičnih odnosno afagičnih smetnji (moždani udar, multipla skleroza, Parkinsonova bolest, tumori mozga, neonatalne encefalopatije, amiotrofična lateralna skleroza i demencija)

• Pojedina neurohirurška stanja

• Povrede i opekotine regije glave i vrata

Tehnika izvođenja

• Trajanje oko 15 minuta, ne zahteva opštu anesteziju, već samo analgo-sedaciju i lokalnu anesteziju.

• Može se načiniti kod bolesnika teškog zdravstvenog stanja na krevetu, ali i kod ambulantnih bolesnika, koji se zbog toga ne moraju hospitalizovati.

• Lokalni anestetik / lidokain koristi se za infiltraciju trbušnog zida, a u obliku spreja za lokalnu anesteziju zida farinksa.

• Pulsna oksimetrija predstavlja rutinski monitoring bolesnika, a prema potrebi i EKG.

• Od tehnika plasiranja PEG-a najčešće se primenjuje „pull“ ili tzv. „potezna“ PEG:

• Konvencionalno manometrijsko ispitivanje završava se merenjem bazalnog pritiska i relaksacije gornjeg sfinktera – GES-a.

• Početna faza je dijagnostička EGDS, kojim se ujedno insuflira vazuh u cilju distenzije želuca i podizanja prema abdominalnom zidu.

• Transluminacija omogućava markiranje mesta na koži gde je prednji zid želuca najbliži trbušnom zidu, a između njih nema drugih struktura, pa je zato taj deo kože najintenzivnije osvetljen.

• Nakon manje incizije, u lumen želuca se uvodi vodič kateter kroz koji se plasira konac, koji se potom EGDS-om izvuče kroz usta. Potom se konac pričvrsti za tubus za ishranu (poliuretanski ili silikonski, debljine 18F – 28F).

• Povlačenjem natrag prema želucu, tubus se izvuče kroz prednji zid želuca i trbušnog zida na kožu, a nakon provere položaja gastroskopom, učvrsti retencionim mehanizmom. Intervencija se završva postavljanjem ventila i adaptera na tubus, čime se omogućava hranjenje bolesnika.

Pročitajte

• Disfagija (otežano gutanje)