Regurgitacija

Regurgitacija (lat. regurgitatio) predstavlja pojavu nevoljnog vraćanja želudačnog sadržaja u jednjak i ždrelo. Nastaje bez prethodne mučnine, naprezanja odnosno grčenja abdominalne muskulature ili nagona na povraćanje (razlika u odnosu na akt povraćanja). Regurgitacija se najčešće javlja posle obroka, a obično se pogoršava sa presavijanjem i u ležećem položaju. Posebno je neprijatna forma regurgitacije kiseline u noćnim časovima dok osoba spava. Tada se bolesnici naglo bude iz sna usled jakog nadražaja ždrela i nagona nakašalj, i imaju osećaj da će se “udaviti”. Može lako izazvati respioratorne komplikacije ukloliko se regurgitirani sadržaj udahne.

Regurgitacija je najčešće prisutna kod bolesnika koji imaju veću želudačnu kilu (herniju hijatusa jednjaka) kada je u potpunosti razoren odbambeni mehanizam donjeg ezofagealnog sfinktera (DES-a) ili u slučajevima distalne opstrukcije (prepreke na jednjaku) koje se sreću kod ahalazije ili velikih divertikuluma distalnog dela jednjaka. Vraćeni sadržaj najčešće sačinjavaju sluzava bezbojna tečnost ili nesvarena hrana.

Regurgitacija želudačnog sadržaja u jednjak

Regurgitacija se u različitim obimima intenzivnosti javlja u otprilike oko 80% bolesnika sa GERB-om. Približno 13% pacijenata sa GERB-om oseća regurgitaciju najmanje 4 dana nedeljno, što samo po sebi predstavlja učestalost koja značajno utiče na smanjenje kvalitieta života. Regurgitacija je specifičan simptom gastroezofagealne refluksne bolesti, a ukoliko je udružena sa gorušicom, dijagnoza GERB-a se može postaviti sa sigurnošću u oko 70% slučajeva. Regurgitacija je u oko 25% bolesnika udružena sa određenim stepenom usporenog pražnjenja želuca (gastropareze), dok je kod ovih pacijenata učestalost komplikacija GERB-a povećana. S obzirom da simptom regurgitacije u osnovi ima anatomski poremećaj, primena medikamentozne terapije ima značajno manje uspeha u eliminaciji simptoma nego što to je to slučaj kada postoji izolovana gorušica.

Regurgitirani kiseli sadržaj u ždrelu i ustima dovodi do stimulacije pljuvačnih žlezda i posledične hipersalivacije, te dolazi do ingestije velike količine salive u cilju umanjivanja neprijatnog kiselog ukusa (eng. water brush). Ekscesivnim gutanjem pljuvačke u jednjak i želudac unosi se na ovaj način i velika količina ingestiranog vazduha, što na određeni način stvara zatvoreni krug i pogoršava već postojeću regurgitaciju.

Postoje dva klinička stanja kod kojih regurgitacija nije posledica GERB-a, ali se lako mogu pomešati sa njom. Jedno je ahalazija, kada se zadržana hrana i tečnost u jednjaku, a ne želucu, vraćaju u ždrelo. Kod ahalazijom uzrokovanom regurgitacijom ne postoji želudačni sok ili žuč i sadržaj vrćene hrane uglavnom čine predhodno uneti nesvareni sastojci i povremeno veća količina pljuvačke. Drugo kliničko stanje koje može ličiti na GERB-om uzrokovanu regurgitaciju je ruminacija. Ruminacija se javlja tokom jela i predstavlja stečeno ponašanje u kome pojedinac podsvesno uzrokuje da se želudačni sadržaj vrati kroz jednjak u usta i potom ga ponovo proguta.

Osnovni značaj simptoma regurgitacije predstavlja njegov uticaj na značajno smanjenje kvaliteta života kod bolesnika sa GERB-om, i uglavnom nije povezano sa uspehom otklanjaja simptoma gorušice korišćenjem acido—supresivne terapije.

O uzrocima nastanka regurgitacije pročitajte više pod hernije hijatusa jednjaka.