Gorušica

Gorušica, žgaravica, gastro-ezofagealni refluks (latinski: pyrosis) predstavlja simptom koji se ispoljava neprijatnim osećajem peckanja ili žarenja (paljenja) iza donjeg dela grudne kosti, koji se postepeno širi kroz jednjak do grla. Gorušica nastaje kao posledica nadržaja sluzokože jednjaka dospevanjem želudačne kiseline iz želuca do grla, prevashodno zbog slabosti mišića, donjeg ezofagealnog sfinktera (DES), koji štiti završni deo jednjaka od dejstva sadržaja iz želuca.

Gorušica predstavlja osnovni i najčešći simptom gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB). GERB predstavlja najčešću bolest jednjaka i digestivnog trakta u opšte, a takodje je jedan od najčešćih zdravstvenih problema današnjice i predstavlja stanje koje nastaje kada postoji refluks (vraćanje) želudačnog sadržaja u jednjak što uzrokuje ozbiljne simptome ili komplikacije. Određeni stepen refluksa postoji i kod zdravih ljudi, a smatra se zdravstvenim problemom tek onda kada utiče na svakodnevni kvalitet života.

Skoro da nema osobe koja povremeno, obično posle obilnog obroka, zloupotrebe alkohola, duvana, začina, kafe ili unosa previše masti, doživi refluks (vraćanje) želudačne kiseline u jednjak, što može da izazove osećaj pečenja iza grudne kosti i ukus kiseline, koja iz želuca može da se prošri sve do grla i usta. Sporadični i povremeni refluks sadržaja želuca smatra se normalnom pojavom, ali ako on postane hroničan i intenzivan, gorušica prerasta u GERB kada je neophodno sprovesti veoma detaljnu dijagnostiku i adekvatno lečenje.

Gorušica se opisuje kao osećaj „pečenja“ iza grudne kosti i u sredogruđu koji se nekad može javiti i u grlu. Najčešće nastaje posle obroka (30 minuta do sat vremena), napinjana trbušnih mišića ili noću u ležećem položaju. Gorušica može biti isprovocirana i saginjanjem (naročito tokom vezivanja pertli ili u toku izvodjenja vežbi), ali postoji i podgrupa pacijenata koji imaju izraženu gorušicu u stojećem položaju. Gorušica kao primarni simptom GERB-a ima visoku specifičnost i senzitivnost u postavljanju dijagnoze. Smatra se da ako se simptom gorušice javi dva ili više puta nedeljno, što remeti kvalitet života, njegova specifičnost i senzitivnost u postavljanju dijagnoze GERB-a značajno raste. Upravo je ovakva učestalost gorušice indikacija za lekarsku konsultaciju i eventualno sprovođenje detaljnih dijagnostičkih procedura.

    Osećaj gorušice mogu izazvati i mnogobrojni poremećaji koji dovode do povećanog lučenja hlorovodonične kiseline i slabljenja funkcije donjeg sfinktera jednjaka kao što su:
  • emocionalna napetost (u sklopu psihosomatskih poremećaja)
  • zloupotreba duvana (pušenje)
  • brzo gutanje hrane i vazduha u toku obroka
  • nedovoljno žvakanje hrane
  • ležanje na trbuh posle jela
  • pojačan pritisak u želuca, npr. kod prepunjenog želuca, nošenja tesne odeće
  • trudnoća zbog pritiska uvećane materice na želudac
  • gojaznost
  • zloupotreba alkohola, ljute, kisele i gorke hrane
  • nakon upotrebe nekih lekova
  • želudačna kila (hiatus hernija)

Posmatrajući samo gorušicu kao vodeći simptom GERB-a, u zemljama Evrope i Severne Amerike utvrđeno je da blizu 44 % osoba oseća gorušicu barem jednom mesečno, a da se GERB se kao kliničko stanje javlja u oko 20-40 % populacije tokom perioda od 6 do 12 meseci. Sa druge strane u ovoj populaciji gorušicu oseća najmanje 12 % osoba jednom nedeljno, dok je 5 % oseća svaki dan. Broj novodijagnostikovanih bolesnika sa mesečnih simptoma gorušice u Evropi varira od svega 5 % u Švajcarskoj do 30 % u Finskoj. Na svetskom nivou, gorušicu jednom mesečno oseti čak 36% svetske populacije, dok je 7% ima svakodnevno. Danasa se smatra da oko 20 % odraslog stanovništva svakodnevno pati od gorušice.

    Pojava gorušice se u njenoj inicijalnoj fazi može sprečiti sledećim preventim merama:
  • Dobrim, sporim žvakanjem i gutanjem hrane u manjim bolusima
  • Češćim unosom hrane u manjim količinama
  • Redukcijom telesne težine
  • Nošenjem komotne odeće u struku
  • Izbegavanjem stresnih situacija
  • Izbegavanjem unosa: slatkog mleka, mentol bombone i žvakaćih guma, belog luka, ljute paprike, paradajza, gaziranih slatkih napitaka i kafe, slatkiša, limuna i pomorandže, masne hrane, industrijskih voćnih sokova, čokolade itd.