Endoskopija gornjeg digestivnog trakta

Endoskopija gornjeg digestivnog trakta danas predstavlja najbitniji dijagnostički pregled kod oboljenja jednjaka, želuca i početnog dela dvanaestopalačnog creva. Endoskopija se definiše kao vizuelna inspekcija unutrašnjosti organa korišćenjem endoskopa. Pregled se izvodi fleksibilnim endoskopom (aparat koji na svom vrhu ima kameru i svetlo), koji se kroz usnu duplju plasira u digestivni trakt uz stalno ubacivanje vazduha da bi se unutrašnji organi proširili i mogli adekvatno sagledati. Lekar koji izvodi pregled dobija detaljan uvid u stanje sluzokože organa gornjeg digestivnog trakta. Na osnovu ovog pregleda mogu se sa sigurnošću postaviti brojne dijagnoze i ordinirati adekvatna terapija.

U svakodnevnom govoru kortisti se pojam endoskopija, i on se najčešće odnosi na ezofagogastroduodenoskopiju, odnosno endoskopiju gornjeg digestivnog trakta. Svaki simptom koji dugo traje a koji ukazuje na oboljenje jednjaka ili želuca zahteva ezofagoskopiju, čak i u slučajevima kada radiolografski pregled nije ukazao na patološki nalaz. Radiografija gornjeg digestivnog trakta sa barijumom pre endoskopske procedure pomaže u usmeravanju pažnje na određenu lokalizaciju, i ukazuje na suženja koja mogu predstavljati potencijalne opasnosti tokom endoskopije. Endoskopija je proširila mogućnost razumevanja mehanizama benignih oboljenja jednjaka, a lečenje bolesti kao što su GERB i ahalazija, bez ove dijagnostičke procedure je postalo nezamislivo.

Uvod

Ezofagogastroduodenoskopija (EGDS, gastroskopija) predstavlja dijagnostičku proceduru koja omogućava lekaru (endoskopisti) da najadekvatnije dijagnostikuje i leči probleme gornjeg digestivnog trakta. Lekar koristi dugi, fleksibilni instrument koji ima sopstveni izvor svetlosti i naziva se endoskop. Endoskop se plasira kroz usta i ždrelo, u jednjak, zatim u želudac sve do početnog dela dvanaestopalačnog creva. Na ovaj način moguće je kompletno ispitati unutrašnjost navedenih oragana i dijagnostikovati različita oboljenja. Endoskopijom se može detaljno proceniti prisutnost ili odsutnost zapaljenja celog gornjeg digestivnog trakta: jednjaka (ezofagitis), želuca (gastritis), ili dvanaestopalačnog creva (duodenitis). Ovom dijagnostičkom procedurom se takodje procjenjuju i promene morfologije, odnosno postojanje suženja (stenoza), čireva (ulkusa), polipa ili tumora.

Pored samog pregleda u toku endoskopije kroz instrument je moguće ubaciti različite posebno prilagođene instrumente koji služe za uzimanje isečaka tkiva (biopsija), uklanjanje stranih tela, zaustavljanje krvarenja i sprovođenje širenja (dilatacije) suženih delova gornjeg digestivnog trakta. Današnji moderni endoskopi sliku projektuju preko video sistema na poseban monitor koji nudi uvećanje i zamrzavanje slike, kao i pravljenje fotografija ili video zapisa čime se omogućava velika dijagnostička preciznost.

Gornja fleksibilna endoskopija je u suštini vrlo bezbedna procedura. Retke komlikacije uključuju: povrede vilice, dušnika, zidova organa za varenje, krvarenje prilikom uzimanja uzoraka, poremećaj rada srca i krvotoka kao i alergijske reakcije na primenjene lekove. Po završetku pregleda pacijent može osećati određene blaže nelagodnosti kao što su: osećaj nadutosti, grčeve u trbuhu, nagon na povraćanje, podrigivanje, suvoću grla. Navedene tegobe prolaze uglavnom u prvim satima nakon pregleda a najkasnije za 24h.

Indikacije za endoskopiju

    Ezofagogastroduodenoskopija se izvodi u cilju otkrivanja strukturalnih, odnosno promena u građi i funkcionalnih poremećaja jednjaka, želuca i početnog dela dvanaestopalačnog creva. Najčešći simptomi zbog kojih se pacijenti javljaju na endoskopiju gornjeg digestivnog trakta su:
  • Otežano gutanje
  • Bol iza grudne kosti koji nije kardiorespiratornog porekla
  • Osećaj gorušice i vraćanja hrane iz želuca u jednjak
  • Gubitak apetita i telesne težine
  • Bol u gornjem delu trbuha
  • Nadimanje i otežano varenje
  • Učestalo povraćanje
  • Povraćanje krvi i pojava crne stolice
  • Anemija nepoznatog razloga

Veoma često je tokom endoskopskog pregleda potrebno uzmeti isečke tkiva (biopsije). Ovi isečci se potom posebno histološki obrađuju, a na osnovu njih dobijamo dodatne podatke, često nezamenjive i neophodne u daljem toku lečenja pacijenta.

    Sama endoskopija može imati i terapeutske svrhe kada je tokom pregleda moguće načiniti i specifične procedure u cilju prevencije potrebe za hirurškom intervencijom.
  • Zaustavljanje krvarenja
  • Odstranjivanje polipa (tumorskih izraštaja)
  • Proširenje suženja koja onemogućavaju normalno gutanje
  • Odstranjivanje stranih tela (zaglavljenu hranu ili zadesno progutane objekte)
  • Plasiranje perkutane gastrostome (cev za ishranu preko prednjeg trbušnog zida)
  • Radiofrekvetna ablacija Barrett-ovog jednjaka

Priprema za endoskopski pregled gornjeg digestivnog sistema

Da bi se načinila adekvatna gornja fleksibilna endoskopija neophodno je da želudac pacijenta u potpunosti bude prazan, bez sadržaja hrane ili tečnosti. U slučaju da je Vaš pregled zakazan u jutarnjim satima, nemojte uzimati hranu i tečnosti nakon ponoći. U slučaju da imate zakazan endoskopski pregled u popodnevnim časovima, možete lako doručkovati (npr. čaj, tost, bistri voćni sokovi, kafa bez mleka) ali ne kasnije od 7 sati ujutru. Mogu se uzeti manje količine vode do dva sata pre pregleda.

Molimo vas da pre pregleda obavestite osoblje o postojanju bilo kakve predhodne alergije, da li bolujete od hipertenzije, kao i u slučaju da imate srčana ili plućna oboljenja kako bi tokom procedure mogao da se sprovode pojačan medicinski nadzor. Navedite Vašem lekaru sve lekove koje uzimate (prepisane i one koje uzimate na sopstvenu ruku). Pacijenti treba da uzmu redovnu terapiju sa malo vode najkasnije dva sata pre pregleda.

    U slučaju da imate dijabetes koji se kontroliše insulinom ili tabletama, molimo Vas da obavestite osoblje kako bi se Vaš pregled zakazao u ranim jutarnjim časovima.
  • Dijetom ili tabletama kontolisani dijabetes (Dijabetes tip 2): proverite vrednosti glukoze u krvi nakon budjenja. U slučaju da su vrednosti glikemije manje od 5 mmol/l ili da osećate da su Vam vrednosti glukoze u krvi niske, uzmite malu čašu tečnosti koja sadrži šećer. Obavestite osoblje da ste popili ovakvu tečnost. Nemojte uzimati jutarnju dozu lekova, već ponesite Vaše lekove sa sobom kako bi ih uzeli nakon endoskopske procedure.
  • Insulinom kontrolisani dijabetes. Dan pre pregleda kontrolišite vrednosti glukoze najmanje 4 puta tokom dana. Možete sa sobom poneti tablete glukoze u slučaju hipoglikemije. S obzirom da se ove tablete brzo absorbuju kroz sluzokožu usne duplje, one neće uticati na endoskopsku proceduru.

Antikoagulantni lekovi. Molimo Vas da obavestite osoblje ako uzimate antikoagulatne (protiv zgrušavanja krvi) lekove kao što su sintrom, varfarin ili klopidogrel, odnosno u slučaju da redovno uzimate aspirin, vitamin E ili nesteroidne antiinflamatorne lekove, kao što su Brufen, Diklofen i slično. Ponekad je neophodno obustaviti ovu terapiju nekoliko dana pre endoskopije.

Bolesnici sa oboljenjima srčanih zalistaka pre procedure u nekim slučajevima treba da uzimaju protektivne antibiotike. Ukoliko imate neka druga propratna oboljenja, u skladu sa Vašim trenutnim opštim stanjem, lekar koji izvodi endoskopiju može zahtevati posebnu pripremu za pregled. Ukoliko ste trudni, ili sumnjate na trudnoću obavezno obavestite lekara. Obavezno napomenite ako imate zubnu protezu koju je moguće skinuti.

Ukoliko ste trudni, ili sumnjate na trudnoću obavezno obavestite lekara. Obavezno napomenite ako imate zubnu protezu koju je moguće skinuti.

Endoskopski pregled

    Endoskopija gornjeg digestivnog trakta može se izvoditi u ambulantnim uslovima, odnosno u sklopu ispitivanja kada je pacijent na bolničkom lečenju. Obavljanje endoskopije sprovodi se na sledeći način:
  • Bićete zamoljeni da skinete odeću, nakit ili bilo šta što može da ometa izvođnje pregleda. Ukoliko nosite zubnu protezu koja se skida, bićete zamoljeni da je skinete tokom pregleda.
  • Ukoliko se procedura izvodi u sedaciji (površnoj anesteziji), u ruku pacijenta plasira se intravenski posebna igla (braunila) putem koje dobija potrebne sedative (anestetike).
  • U toku procedure može se meriti frekvenca srčanog rada, krvni pritisak, broj respiracija (udaha), odnosno nivo oksigenacije krvi (tkivna saturacija).
  • Na posebno dizajniranom endoskopskom stolu ležaćete na Vašem levom boku sa glavom savijenom unapred.
  • Lokalni anestetik, kojim se anestezira usna duplja, daje se neposredno pre početka pregleda. Može biti u formi spreja ili gela, i nanosi se direktno na zadnji zid grla i služi da ublaži osećaj neprijatnosti dok endoskop prolazi kroz ždrelo. Sprej ili gel imaju gorak ukus koji može biti neprijatan; zadržite dah u momentu aplikacije anestetika, na taj način ćete ublažiti neprijatnost ukusa.
  • U usta se plasira posebni plastični štitnik za aparat, koji treba da zagrizete. Ovaj plastični štitnik ne dozvoljava da zagrizete endoskop, ali i štiti vaše zube.
  • Onog momenta kada osetite utrnulost grla, i kada počne da deluje sedacija, endoskopom se pod direktnom vizijom polako ulazi kroz ždrelo u jednjak, potom u želudac i dvanaestopalačno crevo, dok se slika preko video sistema reprodukuje na ekranu.
  • U toku pregleda niste u mogućnosti da gutate pljuvačku koja se sliva niz grlo. Pljuvačka se u toku pregleda povremeno evakuiše posebnom tankom aspiracionom sondom.
  • Tokom pregleda možete osetiti jaču nadutost i pritisak u gornjim partijama trbuha. To se dešava zbog činjenice da se endoskopom ubacuje vazduh da bi se jednjak, želudac i dvanaestopalačno crevo dovoljno raširili da se mogu adekvatno i detaljno pregledati u celosti.
  • Ukoliko se u toku pregleda uzimaju biopsije, ili se izvodi neka od interventnih procedura (dilatacija, zaustavljanje krvarenja, vadjenje stranog tela) procedura može trajati nešto duže.
  • Po završetku procedure, vazduh koji je ubačen u toku pregleda maksimalno se aspirira i endoskop se izvlači.

Nakon endoskopskog pregleda

Nakon procedure bićete odvedeni u prostoriju za posmatranje i odmor. Proverava se krvni pritisak, frekvencija srčanog rada, kao i ritam disanja. Kada su ovi parametri uredni, možete da krenete kući. Ukoliko je procedura rađena u sedaciji, neophodno je obezbediti pratnju koja će vas odvesti kući.

Nije dozvoljeno da jedete ili pijete dok osećaj utrnulosti grla ne prođe u potpunosti. Narednih nekoliko dana možda ćete imati pojačanu osetljivost i bol u grlu. Ovaj osećaj je normalan nakon procedure.

Mere opreznosti

    Ukoliko primetite nešto od dole navedenog nakon procedure, obavezno obavestite Vašeg lekara:
  • Povišena telesna temperatura i/ili groznica
  • Crvenilo, otok ili krvarenja sa mesta gde Vam je plasirana igla za intravenski anestetik
  • Crna, katranasta ili krvava stolica
  • Otežano gutanje
  • Bol u grlu ili grudima koji se postepeno pojačava

Rizici endoskopskog pregleda gornjeg digestivnog sistema

    Gastroskopija i biopsija su uopšteno bezbedne procedure kada je obavljaju iskusni i obučeni hirurzi. Komplikacije su retke, ali iste mogu nastati tokom ili nakon endoskopske procedure i uključuju ali se ne ograničavaju na sledeće:
  • Uobičajeni rizici i komplikacije: nadutost i bol u trbuhu, osećaj otežanog disanja, mučnina i nagon na povraćanje; slabost ili vrtoglavica, glavobolja, bolovi u mišićima i alergija usled lekova datih tokom procedure.
  • Retki rizici i komplikacije: krvarenje iz jednjaka, želuca ili dvanaestopalačnog creva, u slučaju da je tokom procedure uzimana biopsija, vrši dilatacija suženja ili se uklanja lezija odnosno polip (retko je neophodna operacija); zbog prisustva instrumenata u ustima može nastati oštećenje zuba ili vilice; postojeće zdravstveno stanje koje postoji može se tokom procedure pogoršati; neprepoznavanje polipa ili izraslina; sam pregled možda neće biti u stanju da se završi zbog nesaradnje bolesnika, problema unutar tela ili iz tehničkih razloga.
  • Izuzetno retki rizici i komplikacije: tokom ili neposredno nakon procedure mogu nastupiti problemi sa srcem (tahikardija, aritmije, zastoj srca) ili plućima (da usled povraćanja dodje do zapaljenja pluća); slučajno može nastati perforacija jednjaka, želuca ili dvanaestopalačnog creva, kada će bolesnik biti primljeni u bolnicu radi daljeg lečenja koje može da uključi i operativni zahvat; može se javiti bakterijemija (infekcija u krvi), što će zahtevati primenu antibiotika, kao i izrazita alergija na lekove date tokom procedure.

Važno je prepoznati rane znake mogućih komplikacija nakon endoskopije. Hitno se obratiti hirurgu ukoliko primetite simptome u vidu otežanog gutanja, pogoršanja bola u grlu, bola u grudima, jakog bola u stomaku, groznice, drhtavice ili pojavu rektalnog krvarenja (crne stolice).