Pseudocista pankreasa

Pseudocista pankreasa je ograničena (zarobljena) kolekcija tečnosti, koja se nalazi u pankreasu ili njegovoj okolini, a čiji zid čini ožiljno i upalno tkivo. Ona je posledica preležanog akutnog pankreatitisa i nastaje 4-6 nedelja posle početka bolesti. Pseudocista pankreasa se javlja i kao komplikacija hroničnog pankreatitisa. Tečnost koja se nalazi u pseudocisti je bogata pankreasnim enzimima, a u njenom zidu nema epitelnih i malignih ćelija. Pseudociste su, za razliku od pravih cisti, mnogo češće locirane u neposednoj blizini, ali van same žlezde gušterače. Pseudociste pankreasa nastaju kod oko 5% bolesnika koji su preležali akutni pankreatitis i kod oko 10% bolesnika sa hroničnim pankreatitisom. One se razlikuju od tečnih kolekcija koje nastaju tokom razvoja nekrotičnog pankreatitisa i koje, pored tečnosti, sadrže i delove izumrlog tkiva pankreasa.

Simptomatologija

Dok su malih dimenzija, pseudociste pankreasa obično ne daju nikakvu simptomatologiju. Simptomi[3] koji su povezani sa pseudocistama pankreasa najčešće su posledica mesta na kome se nalaze i uglavnom su vezani za kompresivni[4] efekat na okolne organe, a pre svih želudac. Česta mučnina, nadimanje, otežano varenje hrane, povraćanje, osećaj prepunjenosti želuca i bol u gornjim delovima trbuha su najčešći simptomi pseudocista pankreasa. Ponekada se može javiti i prolazna žutica i uporna povraćanja.

Dijagnostika

Kod pacijenata koji su nedavno lečeni zbog akutnog pankreatitisa, kao i onih koji boluju od hroničnog pankreatitisa, neophodni su česti i redovni kontrolni pregledi. Pored kliničkog pregleda, utrazvučni pregled trbuha je sastavni deo ovih kontrola. Dijagnoza pseudociste pankreasa se najčešće postavlja na osnovu ultrazvučnog nalaza i podatka o nedavno preležanom akutnom pankreatitisu ili lečenju zbog hroničnog pankreatitisa. Kada se otkrije pseudocista pankreasa, dijagnostiku je nephodno dopuniti skenerskim pregledom trbuha i magnetnom rezonancom sa snimanjem žučnih puteva i pankreasnih kanala. Nakon urađene dijagnostike, donosi se odluka o načinu lečenja, koji je individualan za svakog bolesnika.

Lečenje

Neretko se dešava da se pankreasna pseudocista tokom vremena smanjuje i potpuno nestane bez ikakvog posebnog lečenja. Kod bolesnika kod kojih pseudocista perzistira, postaje veća i dovodi do simptoma treba primeniti neku vrstu lečenja. Pre nego što se odluči koju vrstu individualizovane terapije treba primeniti, proverava se da li postoji povezanost pseudociste sa glavnim pankreasnim kanalom i suženja ili prekidi u delu pankreasnog kanala koji se nalazi između pseudociste i uliva pankreasnog kanala u dvanaestopalačno crevo (ampula Vateri).

    Kompjuterizovana tomografija, skener i magnetna rezonanca sa snimanjem žučnih i pankreasnih kanala su dijagnostičke metode koje treba uraditi pre određivanja tipa lečenja. U zavisnosti od rezultata dobijenih ovim ispitivanjima i sagledavanjem celokupnog stanja pacijenta odlučujemo se za jednu od sledećih vrsta lečenja:
  • Perkutana drenaža je tip lečenja primenjiv kod bolesnika kod kojih ne postoji povezanost pseudociste sa pankreasnim kanalima. U lokalnoj anesteziji se, uz navođenje pomoću skenera ili ultrazvuka, kroz kožu u pseudocistu postavlja drenažni kateter. Na ovaj način se evakuiše sadržaj pseudociste koji se nakon toga šalje na biohemijsku i citološku analizu. Kada dođe do značajnog smanjenja sadržaja pseudociste ili njenog potpunog nestanka, drenažni kateter se odstranjuje.
  • Operativna, hirurška drenaža podrazumeva hiruršku intervenciju u toku koje se zid pseudociste spaja sa tankim crevom ili želucem. Na taj način se omogućava da se sadržaj pseudociste prazni u tanko crevo i želudac, a nakon nekog vremena dolazi do potpunog nestanka pseudociste. U toku ove hirurške intervencije moguće je uzeti deo zida pseudociste, koji se šalje na patohistološku analizu. Ova hirurška procedura se može izvesti i laparoskopskim putem, uz sve prednosti koje laparoskopska hirurgija nosi sa sobom.