Neuroendokrini tumori pankreasa

Tumori endokrinog dela pankreasa (oni delovi žlezde koji luče hormone direktno u krv) su znatno ređi od tumora egzokrinog dela (onog koji luči enzime za varenje direktno u dvanestopalačno crevo) i spadaju u grupu neuroendokrinih tumora. Njima pripadaju: insulinomi, gastrinomi, somatostatinomi, VIP-omi i glukagonomi. Ovi tumori nastaju iz ćelija Langerhansovih ostrvaca i njihova osnovna karakteristika je sposobnost stvaranja i lučenja pankreasnih hormona u višku. Hormonski neaktivni tumori čine 25% ukupnog broja tumora endokrinog pankreasa. Neuroendokrini tumori pankreasa mogu biti benigni i maligni. Maligni su češći, ali je tok bolesti povoljniji nego kod malignih tumora egzokrinog pankreasa.

Simptomi i dijagnostika

U zavisnosti o kom tipu neuroendokrinog tumora pankresa se radi, dolazi do razvoja prepoznatljive kliničke slike. Insulinomi luče veću količinu insulina tako da je poremećen nivo šećera u krvi u smislu stalne hipoglikemije, sniženog nivoa šećera. Za razliku od njih, glukagonomi luče povećanu količinu glukagona i na taj način utiču na povišen nivo šećera u krvi. Somatostatinomi utiču na povišen ili smanjuen nivo nekih drugih hormona u krvi. Ukoliko je neuroendokrini tumor nefukcionalan, obično prve simptome koje daje su vezani za njegovu lokalizaciju. Tako su često kod ovih tumora prvi simptomi žutica, mučnina i povraćane ili bol.

Dijagnostika ovih tumora podrazumeva merenje nivoa odgovarajućih hormona u krvi, ultrazvučni pregled trbuha, kompjuterizovanu tomografiju, nuklearnu magnetnu rezonancu, endoskopski ultrazvučni pregled i radioobeležavajući Octreotid Scan. Na osnovu svih ovih dijagnostičkih metoda dolazi se do dijagnoze tipa neuroendokrinog tumora i stadijuma bolesti.

Hirurško lečenje

Hirurško lečenje neuroendokrinih tumora pankreasa je veoma slično kao i kod karcinoma egzokrinog dela žlezde. Ukoliko je tumor maligni i lociran u glavi pankreasa, primenjuje se ranije opisana Viplova operacija. Kod tumora tela i repa, primenjuje se odstranjivanje tog dela i preostalog dela pankreasa prema slezini, kao i sama slezina. Ukoliko se radi o benignom neuroendokrinom tumoru, primenjuje se neka od metoda kojom se odstranjuje samo tumor ili i neophodni deo pankreasa. Jedna od suštinskih razlika od neuroendokrinih karcinoma i adenokarcinoma pankreasa je ta što se kod prvih i u prisustvu udaljenih metastaza (jetra, trbušna maramica, pluća) pribegava kompletnom odstranjivanju tumora u pankreasu. Osnovni razlog je što metastaze neuroendokrinih karcinoma dosta dobro reaguju na hemioterapiju, pa se uz adekvatno lečenje bolest može držati pod kontrolom duži niz godina.