Akutni i hronični hepatitis

prof. dr

Dragan Delić

infektolog, gastroenterohepatolog

Dokazano je postojanje pet glavnih primarno hepatotropnih virusa (virusi hepatitisa A, B, C, D i E) koji dovode do akutnog zapaljenja i propadanja ćelija jetre. Bolest protiče najčešće bez subjektivnih tegoba, pa sve do supakutne i munjevite forme sa smrtnim ishodom kod 60-90% bolesnika. Transmisija hepatitis A i E virusne infekcije ostvaruje se, gotovo isključivo, fekalno-oralnim putem, dok se ostali virusi prenose, najčešće, putem krvi i seksualnim putem. Mogući prenos je i sa inficirane majke na novorođeno dete.

Hronični virusni hepatitis se, danas, definiše kao zapaljenje jetre koje traje duže od šest meseci, a uzrokovano je nekim od primarno hepatotropnih virusa: virusom hepatitisa B, C, D ili E. U prošlosti, danas, pa i u budućnosti, ovaj klinički entitet je bio i, zasigurno, biće jedan od najvažnijih i najtežih globalnih problema humane medicine jer u značajnom procentu (20-30%) dovodi do razvoja ciroze jetre, hronične hepatocelularne insuficijencije i hepatocelularnog karcinoma (primarnog tumora jetre). Pretpostavlja se da oko 330 miliona ljudi (više od 5% svetske populacije) ima hroničnu infekciju ovim virusima sa, manje ili više, značajnim hroničnim oštećenjem jetre. U Srbiji oko 200 hiljada ljudi ima hroničnu hepatitis B virusnu infekciju, a oko 80 hiljada hroničnu hepatitis C virusnu infekciju. Samo 25% inficiranih zna da ima hronično zapaljenje jetre.

Rano otkrivanje hroničnog virusnog hepatitisa, postavljanje egzaktne dijagnoze uz pravovremeno i adekvantno lečenje, daje realnu nadu za zalečenje, odnosno izlečenje. Ciljevi moderne terapije (imunomodulatorne/ antivirusne) su mnogostruki: eliminacija virusa, prevencija ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma, redukcija ekstrahepatičkih manifestacija, poboljšanje kvaliteta života i prevencija kontaminacije drugih (neinficiranih)osoba. Terapija se prilagođava svakom bolesniku (individualizacija ili upojedinjavanje terapije) u zavisnosti od odmaklosti bolesti, genotipa virusa, nivoa viremije, opšteg stanja bolesnika, uzrasta, postojanja drugih hroničnih bolesti, motivisanosti bolesnika itd.

Konzumacija alkohola i upotreba psihoaktivnih supstanci mora biti prekinuta, a metaboličke bolesti (dijabetes, gojaznost, steatoza, steatohepatitis ) moraju biti regulisane.Mada većina bolesnika nema simptome bolesti, oni mogu biti anksiozni sa širokim spektrom psihičkih, socijalnih i fizičkih problema.Zato savetovanje ovih bolesnika mora da uključi i preporuke za ishranu, stilove života i stepen fizičkih aktivnosti.Neophodne su redovne i doživotne kontrole, periodični ultrasonografski pregledi i praćenje alfa fetoproteina, pogotovo kod bolesnika starijih od 40 godina sa odmaklom fibrozom ili cirozom i pozitivnom porodičnom anamnezom za primarni tumor jetre.

Akutno i hronično oštećenje jetre mogu uzrokovati i drugi agensi, kao što su lekovi, čajevi, toksini, energetska pića, alkohol, metabolički poremećaji ili autoimuni procesi.